Meteori – Putujte sa nama

Meteori,Grčka

Meteori na grčkom jeziku – lebdeće kamenje…Grupa pravoslavnih manastira nalazi se blizu grčkog grada Kalambake u zapadnoj Tesaliji. Nalaze se na spisku kulturne baštine Unesko-a i smatraju se najvrednijom skupinom manastira u Grčkoj, posle Svete gore. Nauka kaže da su stene na kojima su izgrađeni manastiri stare oko 60 miliona godina, nastale tokom Tercijara, a vreme i zemljotresi su oblikovali današnji  izgled.

Prema predanju, prvi pustinjaci su naselili Meteore mnogo pre 10.veka naše ere. Živeli su u pećinama i pukotinama stena, veoma vešto su pravili male molitvenike, gde su se posvećivali molitvi i postojanom izučavanju ranih pravoslavnih tekstova. Prvi manastir Dupjani, osnovan je u 11.veku, a po ugledu na crkvu Protat na Atosu, sagrađena je istoimena crkva, čija gradnja se smatra za početak organizovane monaške zajednice na Meteorima.Postoji 5 muških i jedan ženski manastir:

Veliki Meteoron (Preobraženjski manastir)

Manastir Varalam

Manastir Svete Varvare ili Rusanu manastir

Manastir Svetog Nikole Anapauskog

Manastir Svetog Stefana

I Manastir Svete Trojice

Veličanstvenost pejzaža i nepristupačnost za napadače, pljačkaše i zločince, donela je sigurnost za monahe, a time i stvaranje prisne zajednice sastavljene od preko 20 manastira, od kojih su se sačuvali samo današnjih 6.Nekada se u manastire uspinjalo visećim lestvama ili mrežom vrizoni, ali danas je do nekih manastira, kao  Manastir Svete Varvare moguće doći žičarom. Osnovan u 16. veku, osim muzeja i bolnice, manastir turistima otkriva i kuhinjsko ognjište – danas u svetu jednu od najlepših, najelegantnijih građevina ove vrste.Panoramski pogled sa Lebdećeg kamenja  prosto oduzima dah  …

1334. godine je Monah Atanasije došao sa Svete Gore i krenuo sa ostvarenjem svoje želje, da osnuje manastir u kome će biti organizovan život kao u manastirima na Atosu. Veliki Meteoron  je krenuo sa izgradnjom. Mnogi pobožni vladari su pomagali ovu zajednicu, a kralj tadašnje Srbije, Stefan Dušan silni, posle osvajanja Tesalije, svog brata Simeona je imenovao za despota Atolije, koji će kasnije ujediniti Tesaliju i Epir. Kao veoma pobožan, uveliko je pomagao manastire Meteora, a kada je umro, nasledio ga je Jovan Uroš Paleolog. Na povratku sa Svete gore da preuzme presto, Jovan Uroš je sreo monaha Atanasija. Mladi vladar je bio dirnut spokojnim životom i ličnošću Atanasija, pa je iz toga niklo prijateljstvo puno poštovanja. Jovan se odrekao prestola i zamonašio kao Joasaf. Posle smrti Atanasija, poslednji Nemanjić je postao iguman ovog manastira.

Pogled na manastire Meteori iz grada Kalambaka izaziva divljenje I strahopoštovanje… Najpristupačniji, a ujedno i jedini ženski je manastir Svetog Stefana. Njegovih tridesetak monahinja opslužuje dve crkve, malu posvećenu Svetom Stefanu I veliku, posvećenu osnivaču Svetom Haralampiju. U toj crkvi počivaju i njegove mošti, koje su, tvrde monahinje, izvor mnogobrojnih čuda Božjih, pa je baš crkva Svetog Haralampija odredište brojnih hodočasnika. Manastir radi od devet do 14 I od 15.30 do 18 časova. Ponedeljkom je zatvoren. Da bi se stiglo do manastira Svete Trojice , treba se uspeti uz 140 stepenika uklesanih u steni. One prolaze pored crkve Svetog Jovana Krstitelja, a tu su I trpezarija, kelije, gostionice, cisterne sa vodom i impozantni Narodni folklorni muzej sa bogatom riznicom starih tkanina, posuđa i alata. 

Koliko je poznata po Meteorima, Kalambaka je čuvena i po radnjama u kojima se prodaju ručno rađene ikone. Sve ih danima i mesecima strpljivo izrađuju drvorezbari i ikonopisci uglavnom iz Grčke i Rusije. Veštiji, stariji ikonopisci, tajne ovog prelepog zanata prenose mladima, pa su ove radionice, istovremeno i škole vrhunskog ikonopisanja. Ove ikone mogu i da se kupe, a najjeftinije koštaju 20 evra.

Do manastira Rusanu, stiže se preko uskog pešačkog mosta koji povezuje dva stenovita vrha. Nimalo svejedno onima koji imaju strah od visine. Ali, u pohodu svetinjama, svi strahovi se prevaziđu. Kao kruna na samom vrhu stene, Rusanu je u centru Meteora, poznat po živopisu iz 16. veka. 

Sagrađen u 15. veku, manastir Svetog Nikole, poznat je po freskama oslikanim rukom Teofanisa, čuvenog ikonopisca sa Krita. Najlepša freska u manastiru datira iz 1527, a oslikava Adama kako u raju životinjama daje imena. Manastir je zatvoren petkom, a drugim danima njegove kapije posetiocima su otvorene od devet do 15.30 časova. Namernike koji su nekada dolazili u ovu svetinju, monasi su spuštali i dizali u mrežama i kožnim merdevinama, koje posetioci i danas mogu da vide. A kada monahe pitaju koliko često menjaju mreže i merdevine koje i dalje koriste, oni odgovaraju: Kada Gospod dozvoli da puknu.Turisti, ipak, do podnožja manastira dođu autobusom i kolima, a potom uz 200 stepenika sazidanih 1922. godine. Veliki Meteori su, osim utorkom, otvoreni svakog dana od devet do 17 časova.